IN MEMORIAM: ŽIKA MITROVIĆ
Reditelj partizanskih vesterna
Proslavljeni jugoslovenski i srpski filmski režiser i scenarista Živorad Žika Mitrović preminuo je u subotu u Beogradu posle kraće bolesti u 84. godini.
Tokom više decenija duge filmske karijere, Mitrović (rođen 3. 9. 1921. u Beogradu) je režirao više od dvadeset filmova od kojih su neki, kao “Kapetan Lesi” (1957), “Marš na Drinu (1964)” ili “Užička republika”(1974), odavno postali filmska klasika i nezaobilazni deo filmske kulture u Srbiji.
Mitrović je dobitnik više domaćih i međuarodnih priznanja, među kojima je nekoliko zlatnih i srebrnih arena, sedmojulska i oktobarska nagrada, a na ovogodišnjem filmskom festivalu Palić 2004. uručena mu je nagrada “Aleksandar Lifka” za životno delo.
Iako je kao i ostali reditelji tog doba snimao filmove sa partizanskom tematikom, Mitrović je među prvima nastojao da umesto ideološko-propagandnih, snimi akcione ratne filmove, zbog čega je tadašnja kritika iznosila zamerke.
Veliki gospodin
Živorad Žika Mitrović snimio je nekoliko lepih filmova koji imaju značajno mesto u domaćoj kinematografiji, rekao je glumac LJuba Tadić.
“Ostao mi je u lepoj uspomeni, kao fini čovek i veliki gospodin, sa kojim je bilo lepo raditi”, rekao je Tadić, koji je sarađivao sa Mitrovićem na filmu “Marš na Drinu” 1964.
Za čuvenu ulogu majora Kursule, koji na kraju filma gine sa psovkom “Drino, jebem te...”, Tadić je dobio te godine na filmskom festivalu u Puli, “Zlatnu arenu”, dok je Mitrović osvojio “Srebrnu arenu”.
Tadić se poslednji put sreo sa Mitrovićem krajem prošle godine u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, na projekciji restaurisane verzije filma.
“Kada je počela projekcija Žika je počeo da mi priča kako planira da napravi nastavak filma. Počeo sam da se smejem do suza. Rek’o, zaboga Žiko, ti ne možeš da ideš, a ne mogu da idem ni ja. Ostali smo (od ekipe filma) samo nas dvojica živi i Ciga Jerinić”, prisetio se Tadić.
“Agitpropi komunističke partije nisu dozvoljavali da se mrdne sa linije afirmacije režima. Takvi su nam i bili filmovi. Stalno se nešto afirmisalo, stalno se nešto prikazivalo u znaku ljudi više vrednosti. Odlučio sam da tu stvar malo pojednostavim i učinim pristupačnijom. Počeo sam da radim filmove akcionog karaktera”, objašnjavao je svojevremeno Mitrović.
Između ostalog, Mitrović će ostati upamćen po tome što se sa scenaristom Arsenom Diklićem drznuo da snimi “Marš na Drinu”, prvi film u komunističkoj Jugoslaviji o doživljajima srpske vojske tokom čuvene Cerske bitke 1914. godine.
Zbog tog filma Mitrović se, i pored uspeha u Puli, našao na žestokom udaru komunističkog rukovodstva Hrvatske, koje je zameralo kolegama u Beogradu što su dopustili snimanje filma u kojem se previše srbuje.
“Kadrovi u Srbiji mnogo su se plašili kritike iz drugih republika. Najviše su pritisnuli mene kao režisera i objašnjavao sam da je to samo istorijski film i omaž pobednicima. Posle se sve smirilo, jer kakav je to nacionalistički film kada ga ovacijama dočeka 12 hiljada Hrvata u Pulskoj areni?”, kaže Mitrović.
Mitrović je i među prvima u Jugoslaviji snimao kriminalističke filmove, kao “Nož” (1967), a snimio je i filmove različite tematike od ratnih do drama, “Poslednji kolosek (1956)”, “Mis Stoun (1958)”, “Signali nad gradom (1960)”, “Do pobedata i po nea (1966)”, “Brat doktora Homera (1967)”, “Gorke trave (1965/67)”, “Operacija Beograd (1968)”, “Timočka buna (1983)” i druge.
Post je objavljen 01.02.2005. u 13:32 sati.