Izadjoh jutros iz stana u maglu. Opet je smrdjela na spek...mozda me hvata gripa. Hodam teskim, pospanim korakom. Ugledah ga kroz smrdljivu maglu. Kasno ga uocih...prokleta magla...bilo je prekasno za ista uciniti... Uci su upijale slabasnu svjetlost, mozak se probudio, misici su se aktivirali, noge su htjele potrcati...poduzeti nesto...ali bilo je prekasno... Pratih ga tuznim pogledom...odmicao je sve dalje... Psovke potekose iz mog grla...tiho pa sve glasnije... Obuzeo me osjecaj nemoci, ljutnja je preplavila moje misli. Poceh se udarati po glavi, cupati kosu...preteska torba pala je s mog ramena, muklo udarila o pod. Prekasno je... Valja krenuti dalje...
Valjda ce ubrzo doci iduci bus.
Post je objavljen 14.01.2005. u 14:54 sati.