Nedostaje mi onih naših par sati u danu da ti kažem šta se krije u meni... Oklop mi se pretvorio u crno beli dan. Hodam po šahovskom polju preciznih pokreta. Figure marširaju logičnim koracima. Umesto muzike čuje se tup zvuk dodira tla sa mirisom pametne realnosti.
Nedostaje mi onih par trenutaka da skinem poslovno odelo, stresem brojke sa reči i ispričam ti bajku;
Nedostaje mi da razgrnem maske svakodnevnice i ogrnem se šalom satkanim od snova...
Noću kada zatvorim oči bojim figure u narandžasto i crveno. Bojim ih u zalazak sunca. Polja gube pravolinijski oblik i pretvaraju se u lavirint slatkih maštanja.
Oblačim belu damu u nežne i slatke šarene haljine...
Kraljevima oduzimam pamet i poklanjam im želje...
Lauferima crtam osmeh oko glave i postaju klovnovi..
Crnoj dami posipam zvezde po trepavicama i čipku po nogama....
Topovi i skakači se igraju veselih ratnika...
Pešacima poklanjam balalajke...
Mešaju se smeh, pesma i vatra ... do zore.
Onda se opet pretvore u pametni dan koji ne veruje u bajke.
Kradem tih par sati od njega i dolazim ovde da sakupim još vilinskog praha i sakrijem ga od stvarnosti. Lepim rečima, lepim mislima otključavam škrinje. Što ga više rasipam, više ga ima.
Hajde da bojimo svet. Ti si na potezu.
Post je objavljen 14.01.2005. u 23:59 sati.