Pregled posta

priče iz davnine: aktualno

Zamislite sledeće dakle. Sedite vi u vašoj kuhinji. Doručkujete ručate. Pa večerate. Sve šta treba. Sunce na prozorčiću. One plivaju pored vas. Zavoleli ste ih. One su iz dana u dan sve lošije. Pomalo gnjiju. Ljušti se pozlata. Teško dišu. Muči vas sve to. Ljuti ste i nesretni i krivi (sigurno ste nešto pogrešili). Ovo je posve siguran put za smrt. Šta ćete da poduzmete?

Opcije su naravno nebrojene. Večeras ćemo se pozabaviti samo nekima od njih, verovatno najočitijima:
-idete da tražite veterinara. Ništa ne razumete. Ne znate gde je. Prilazite od čoveka čoveku. Gledaju vas u čudu a vi im pružate svoje ribice na dlanu. Odmahuju glavom. Međusobno se pogledavaju. Suobraćaju na stranom jeziku. Ne uspeva. Očajni-pokušavate ih suzama zalečiti (ribice su slatkovodne). Dočekujete zoru s ribicama na pločniku u lokvi.
(mogućnost da ste organizirani i imate broj veterinara ukucan u memoriju je isključena. I tako verovatno nema efikasnog leka)
-gledate. Čekate. Pravite se da ne vidite. Trunu. Gnjiju. Voda se muti (fuj ne mogu da jedem)
-uzimate akvarij. Izlijevate žrtvu lijevanicu i skupa s njom ribice u wc školjku. Suze teku niz obraze. (podopcija: pozdravljate ih, sve je u redu. Plivaju u večne ribnjake. Plačem-proći će. podopcija druga: sve već navedeno. Pre ili poslije čupate si kosu skačete u školjku ronite na dah ludi od krivice šta niste tražili veterinara)