Koji sam ja pehist!
Naime kaj, jučer pišem svoj seminar koji moram, btw. predati u ponedjeljak. Prije par dana imala sam samo na brzinu složenu prezentaciju koja je prošla sasvim solidno. Sve je dobro napravljeno, obrađeno i bla, bla, bla. A kak bi i moglo biti nego dobro kad se zna tko je to radio. Mislim, fakat smo si dale truda.
Ali ne mogu predati prezentaciju nego minimalno 18 strana teksta. I dobro, pomirim se ja s činjenicom da ću morat nekoliko dana utrošiti na skladanje tog teksta. Podijelim s frendicom posao i krenem. Ostala sam doma dok je brat na faksu da mogu sve u miru napraviti. I napravim sve. Čak relativno brzo, za neka 4 i pol sata. Već polako osjetim kak me bole leđa i pregledavam zadnji put cijeli tekst. I odjednom mi počne kursor samoinicijativno kretati se po ekranu i briše mi tekst. I ne mogu ga zaustaviti. Brzo krenem na save, i probam spremit tekst. A ono kad pogledam - ostale su mi bijedne tri rečenice cijelog seminara. Nestao je tekst od deset strana. Odmah sam osjetila kak mi se krv iz mozga slijeva u pete. Užas! Došlo mi je da plačem.
Popila sam dva Persena i krenula iz početka. Cijeli sam dan potrošila na glupi seminar. Sutra imam kolkolvij. Uopće ne znam kaj će u taj kolkovij doći. Profa je toliko nedefinirano pričala ot om kolokviju da sad znam manje nego što sam znala prije.
Učim marketing kojeg ima dosta. Poslovna organizacija mi je toliko dosadna da mi treba vremena ko da učim kineski. Jel to sa mnom nije nešto u redu ili kaj?
Dobro je! Izbacila sam to iz sebe. Jedva čekam da se svega toga riješim. To će bit taman negdje prije rođendana. A ond hoću jedan dan. Samo jedan dan mira. Ne želim vidjeti datume rokova ni išta drugo vezano za ispite. Želim jedan topli, sunčani dan. Da mogu uživati na nekoj kavi ili nečemu takvom.
A do tada...
voli Vas vaša Blu.
Post je objavljen 13.01.2005. u 20:20 sati.