U ponedljak smo otišli na veče salse. Izgleda da je posluga iz celog Insbruka uzela slobodno veče kako bi se ovde pokazala. Đipali smo sa štalskim momcima, lakejima, guvernantama i praljama. Ja sam cirkao pivo i podsmevao se Saši koji je davao sve od sebe, dok ja od sebe nisam davao ništa. Kada sam se nadmeno odvažio da svima pokažem svoje igračke moći došlo je do pravog rušosloma samopouzdanja, pa sam ranjenu sujetu izlečio sa još nekoliko piva. Zatim sam vređao kelnere, jednoj ’romoj devojci izbio pomagalo za kretanje i premlatio baba seru. Onda sam se tek dobro osećao.
Juče smo slušali big bend insbruškoga fakulteta. Desna polovina orkestra bila je mnogo simpatičnija od njegove leve polovine, ali su u celini zvučali užasno. Saša je u nekoliko navrata zaurlao UAAAAAAAAAAA i na sebe svratio pozornost drugih slušalaca kao čovek od ukusa i znalac kojem ne podmećeš tek tako muda za bubrege, kao čašu ’ladne vode. Vratili smo se peške kući pored groblja. Prijatno mesto. Ispred ima automat koji radi na kovanice, a izbacuje sveće u pet veličina i u obliku poznatih ličnosti. Kupio sam jednog Džima Morisona veličina No. 3 da ga upalim babi na povratku u Srbiju. Baba je volela Dorse.
Sutra idem u Trento po ključeve od stana i da malko overim gradić u kojem ću provesti sledeća dva ipo meseca.
Sad idem po čiste gaće i na kupanjac, pa na ručak u neku menzu. E da...
Post je objavljen 12.01.2005. u 12:06 sati.