Sve se odigralo poprilično brzo. Nakon kratke priče o potpuno nebitnim stvarima, odvela me u svoj stan. Konačno se i meni posrećilo, pomislio sam. Bez puno prenemaganja završili smo u krevetu i stvari su krenule dobro, bez ikakvog pritiska ili obaveze.
E, onda je u sobu ušao njen osmogodišnji sin i sjeo na noćni ormarić. Jeo je slane štapiće i gledao nas. Kad je mene ponudio, ja sam zbunjeno odbio i pomalo se počeo gubiti u toj čudnoj situaciji. Ona me samo potapšala po leđima i rekla: Ma ajde dalje, zna on već sve o tim stvarima – pa se skupa sa malim počela smijati. Ja sam okrenuo glavu na drugu stranu i nastavio s poslom nekako nevoljko, jedva čekajući da sve to završi. I taman kad smo valjda bili blizu nekog kompromisa, bar je tako zvučalo, u sobu uleti uz tresak njezin muž. Ženo! – poviće i stane iznad nas. Ja sam se ukočio od straha i nemoćno ga gledao. Imao je brkove i bio je za dvije glave viši od mene, sa velikim trbuhom. Na njemu je bio kostim od Supermena, sa plaštom, a na leđima je imao neki stari usisivač prašine, zalijepljen širokim selotejpom preko trbuha. Pitao je više nestrpljivo nego ljutito, uopće me ne registrirajući: Gdje mi je produžni kabel!? Dopizdilo mi je letit samo po kući, hoću malo vanka! Ona je rekla da ne zna, a onda je mali rekao: Dođi, tata, ja ću ti reći gdje je ako mi daš dvaes kuna – i uzeo starog za ruku pa ga izveo iz sobe. Onda me je ona nasmiješeno pogledala pa rekla: Hoćemo li dalje, macane...dok sam se ja polako počeo izvlačiti iz cijele situacije.
Post je objavljen 12.01.2005. u 02:36 sati.