Sjećam se kad sam gledao Pasiju u kinu. Nisam htio ali me nagovorila jedna draga prijateljica kojoj su tri puta oduzimali dozvolu zbog alkohola. Pa sam pošao. Kino je bilo puno. Ispred ili/i iza mene je sjedio neko ko se nije stigao istuširati tog dana. Ja sam jedini u kinu šuškao s kokicama. Film je super, super, super! Prikazuje sve baš kao što je i bilo, nema ni trunke holivudskog uljepšavanja, skoro kao dokumentarac. Samo je još trebalo da se slika pomalo trese tako da imamo dojam kao da neko iz gomile snima sa kamerom. I da neki od rimskih vojnika, dok Isusa vode na Golgotu, stavi ruku na objektiv pa odgurne kameru. A kad Isusa bičuju sa onim groznim bičem sa kukicama, pa mu otkinu komad kože sa boka tako da mu se vide rebra, moglo bi malo krvi poprskati i leću objektiva kao što je sigurno prskalo i onda prisutne. E, i još pri kraju, kad je Isus već razapet pa govori :Oče, oprosti im, jer ne znaju što čine, a onaj neki razapeti razbojnik sa strane mu se ruga pa mu zbog toga vrana počne kopati oko, e pa ta bi vrana trebala u 3-D tehnici još preletjeti preko glava publike tako da nam svima bude jasno kolika je moć osvetoljubivog Boga.
Mislim da bi takav jedan realističan i na činjenicama zasnovan film trebalo snimiti i o Holokaustu. Recimo o jednom radnom danu dr. Mengelea u Aushwitzu. Kako se budi, umija, češlja pa pije kavu i čita novine. Onda pođe u logorsku ambulantu pa tamo živoj židovskoj djeci, bez anestezije, skalpelom reže genitalije ne bi li bolje razumio kuda sve vijuga granica izdržljivosti boli. I da mi to lijepo u kinu gledamo baš onako kako je i bilo.
JEBEM LI TI MATER PORNOGRAFSKU.
Post je objavljen 12.01.2005. u 02:33 sati.