Ton-ide, kamera-ne ide, zvučnici-upaljeni, uši-načuljene, redi, stedi, go! >> LOL
..ja ti mogu reć na primjeru moje žene.. vako pazi, ona je prvo - divlja, to trebaš ukrotit. I sad, koji je sad stadij recimo sad? Ona ovako, ona se digne oko dva sata i kao prvo treba tapete u sobi promijenit jer ja sam živčan ako imam iste tapete svako jutro kad se budim. To je njen zadatak. Poslije toga ona ode do kupaone, sve opere, pločice i kadu sve sredi jer jać se kupat ujutro, jel. Zatim, brzo skoči, nasiječe drva, al pazi, drva nikad nema narezanih. Ona u šumu ode, začas ona motorku upali polako da ja ne čujem, da me ne probudi, napili omorika par, jel pa koru oguli, pa onda napravi od svega pruće - to je do pet sati. Ako ne napravi ubim boga u njoj, jel. Al opet, ona uvijek stigne. I onda naloži peć lagano, e šta onda prvo napravi - malo vodice donese u lavoru, meni jel, pa me umije da ja mal dođem k sebi, i odma trkne napravit mi doručak nekakav. Ubije dvajt trist jaja da ja pojedem fino, odma zatim krene parkete mijenjat jer u nas je vlažno. Jebga, znaš. Gore to curi voda to jebga, a ja popizdim, kučka dođe - parket dignut. I ona odma skoči, to zamijeni, jel, sve da nije dignuto i odma kažem "Sad promijeni, jebga, i zastore kad si počela parkete" jel. Onda ona i zastore promijeni začas, ode do kola, malo mi opere kola, sredi to unutra ispravi.. jest, i onda kad ja odem na poso dok se ja vratim mora nahraniti, jel, svih šestero djece, ode s tim nešto pesto krava što imamo to sve napojit, podojit, vamo tamo, jel, travu pošišat, imamo oko šest hektara travnjaka - to mi je za zajebanciju.. I tako, i onda kad to sve završi, ja dođem s posla, fino, ručak mi napravi, ja poručam, onda mi novine lista, ne da, znaš, jebe me to te masne ruke pa zajebem Večernji, znaš. S masnim rukama. Onda mi ona prelista novine, skine me, fino izmasira mi noge, malo jel, malo me pripere ako kad zatreba jer ja radim u rudniku inače, i dođe mi posteljinu mi odma promijeni, ne volim cijeli dan kad stoji posteljina, i kad legnem onda ona ima slobodno skroz ja mislim jedno po sata dok ja neb malo slatkog, jel, pojeo. Onda mi da slatko i onda je opet slobodna skroz do Dnevnika. Upali mi televizor, jel, antenu mora držat, jebga, ne moreš ti stup metnit na krov, metalni, da ti razjebe grom. A ona drži fino, ja joj kažem "De sad malo Austriju" ona se okrene, tako pogledam šta ima na televiziji, ona jadna umorna i kad kiša pada, znaš, loš prijem pa ju još jebem "Stani više" pa padne, pa cvak. Onda ju istučem, nije bilo slike za to vrijeme, a taman dao gol skoro ovaj jedan, znaš. I to me jel, jadna ona, ja njoj, tako, pomognem i ja njoj koji put kad padne. I ovoga, i onda je slobodna opet, oko dvanaest kad završi noć i dan oko jedan i petnejst može ona leći, jel, pa onda opet u dva, i tako.
Volimo se jako, ona neb od mene nikad otšla, zna da bi je ja ubio, jel.
Post je objavljen 12.01.2005. u 12:25 sati.