U godinama sam kad polako mi istječe biološki sat, i ponekad mi je vrlo žao što nemam vlastite djece. Ali nisu se u životu poklopile neke stvari, a kako i nisam osoba koja pretjerano se samožaljeva svoju ljubav poklanjam svojim nećacima. Danas sam ih opet vodila na slodoled. Baš mi je to gušt. To su dva mala fakina, ali s tetom se pristojno ponašaju. I prolazim kroz grad i vidim blagonaklone poglede okoline. Ono u stila mlada zgodna mama s dobrim klincima. A ja sam samo teta. Međutim to nema nikakve veze. Jer iz mene izbija ponos i zadovoljstvo kad ja šećem svoje male nećake.
Post je objavljen 01.06.2004. u 19:25 sati.