Čitam blogove okolo... Svi su u nekom motu, svi nešto rade, svima se nešto događa. Netko kara svaki dan, neko se drogira (pardon, puši travu), neko se zaljubio.... a ja? Di je baš mene sve to mimoišlo?
Svaka nova godina do ove mi je bila neka prekretnaica. Nabrijao bi sam sebe da će bit bolje, obećao si dvije ili tri stvari koje ću ispuniti iduću godinu, i svaki put bi u tome uspio. Prije dvije godine računao sam da ako tako nastavim, da ću do svoje tridesete postati savršen!!! Yeah right. Šalu na stranu.
Ova godina je počela nekako usrano. Bez nekog duha. Imam filing da je sve uletilo u kolotečinu malo prebrzo. Kao da je jedva čekalo. Puca me neka praznina i neznam što da poduzmem. Inače si nikad nisam dozvoljavao te faze, uvijek bi se nekako prisilio okrenuti raspoloženje na bolje tako da se fokusiram na nešto što volim, i onda bi u neko vrijeme lančanom reakcijom opet uletio u pozitivu. Sad mi to iz nekog razloga ne ide. Stvari koje su me zanimale vise me ne zanimaju, ljudi oko mene su postali nekako nezanimljivi.... Ništa mi se ne radi. Ništa me ne brine... A brine me jedino to što me ništa ne brine, a jasno mi je da sam u tim godinama kada bi se trebao brinut.
Pretprošli vikend odem u taj klub u gradu i upoznam tu trebicu, dobra mala, prava maca. Odvedem je doma, i kako jedno vodi drugom, za desetak minuta je sjedila na meni, bacajuci se u ritmu, i vristeci moje ime sva izvan sebe. Ja nikako da se ufuram. Dobra je i sve, ali .... nije to bilo to....nekako mi se neda i sve je preko kurca. Sve sto radim glumim, i napokon je skinem sa sebe i dam joj do znanja da nisam od volje.
iduci vikend opet ja zavrsim u tom klubu, i ovaj put upoznam zanimljivog dečka. Mlad, crn, zgodan... nije trebalo dugo, i opet završimo kod mene doma. Ja u istoj pozi kao i prošli vikend, on urla na meni, izvija se, steže mi ramena.... Ja dolje vrtim očima od zadovoljstva! Odavno nije bilo ovako dobro. Na vrhuncu, kada smo bili totalo izvan sebe, nagne se on prema meni spreman da me poljubi!!! Izmaknem se u zadnji čas i pogledam ga, bacim ga sa sebe i iz kuće. Ma ljudi moje. Jel možete vjerovati. On bi se i ljubio!!! Koliko ovaj svijet može biti bolestan?!!! Mislim stvaaaarno....
????!!!!
Jeste ostali malo PAFFF a? Hehe. Bacio sam vas malo u bed sa spikom na početku pa sam vas morao trgnut. Kada se nadjete u nekom novom društvu di je atmosfera malo down, prepričajte ovu priču u prvom licu uz malo gestikualcije rukama i nogama radi boljeg dojma, i da vidite kako će se raspoloženje vratiti na velika vrata!!!! Nema toga koji se ne strga od smjeha kada završite.
Ugodan vam dan.
Post je objavljen 11.01.2005. u 15:42 sati.