Lupežu moj mali! Dugo nisam stigao ništa napisati jer naš život posljednjih nekoliko tjedana je prava ludnica. Naime, kupili smo novi stan! Iz našeg malog potkrovlja u kojem si se rodio i proživio svoje prve dvije godine selimo se u lijepi veliki trosobni stan s dnevnim boravkom. Dobio si svoju sobu! Upravo danas, kad budem išao sa posla idem kupiti boju za zidove tvoje sobe. Već i znam kako cemo ti je urediti: nebesko plavi zidovi i bijeli oblačići po njima. Možda negdje stavimo i sunce kako viri iza oblaka. Namještaj još nećemo kupovati, ali i za njega vec mama i ja imamo ideje.
Već par tjedana intenzivno radimo na uređenju našeg novog "obiteljskog gnijezda". Pituramo, mijenjamo pločice, obilazimo stolare i salone namještaja u potrazi za kakvim lijepim komadom namještaja. No najteže mi pada što se jako malo stignemo viđati i igrati s tobom. Ujutro si u jaslicama, popodne te čuvaju bake dok mi uređujemo. Ponekad sam tako umoran da zaspim s tobom kad te navečer stavljam spavati. Onda me mama budi kad dođe sa posla i tjera me da se presvučem u pidžamu... a meni se tako neda, vani je hladno, a ja i ti stisnuti skupa pod debelim pokrivačem.
Upravo si prebolio još jedan bronhitis, nadam se da će ti selidba u novi stan goditi, da više nećeš imati problema sa zdravljem. Sve u svemu lijepo napreduješ, pričaš sve više i sve si samostalniji. No, počeo si pokazivati i one malo manje lijepe crte karaktera - mada zapravo mislim da je to samo faza - otkrio si par sredstava ucjenjivanja i kad naiđeš na neko "NE!" jako demonstriraš, plačeš, bacaš se na pod i slično. No valjda će i to proći. Za dva dana ti je drugi rođendan, a ja još ne znam što da ti kupimo... a valjda ćemo ja i mama nešto smisliti!
Puno te vole tvoji starci!
Post je objavljen 11.01.2005. u 14:24 sati.