Da, jučer sam napisala prekrasan dugi post od cijele stranice, no čini se da se dogodila nekakva greška na blog.hr. Ja ne kužim zašto oni to ne mogu kontrolirati, jer se neki ljudi muče (npr. ja) da napišu tekst, a njima se dogodi greška. To i nije neko opravdanje... Mislim, i sad moram pisat i od jučer i od danas=0).. da ne bi! Krenut ću onda lijepo od danas...
Kad se i najmanje nadate da će vam se dogodit nekakvo sranje, upravo to se i dogodi. Zapravo, ja znam da u životu nije sve blistavo kao sunce i da ti se mora dogodit nešto što će ti barem malo zagorčat dan, no ovo danas je za mene bilo malo previše. Trebali smo pisat test iz vjeronauka, no razrednica je bila toliko dobra i dala nam da testove pišemo za vježbu. No, profesorica iz kemije nas je počela ispitivat već sljedeći sat. Na svu sreću ja nisam došla na red jer sam već prije odgovarala. I tako sam ja cijeli jučerašnji dan učila vjeronauk, a tek danas sam saznala da sutra pišemo matematiku i biologiju. Uz to, kreten Amel mi je strgao torbu i izgubila sam šal i rukavice... Stvarno sam poslije ovog počela razmišljat da li dečkima iz mog rezreda fali koja daska u glavi, jer se njihovo trčanje po razredu pretvorilo u oponašanje poludjelih zvijeri koje žele van iz kaveza. Niti to nije bilo dovoljno, već su me okrivili da si je Amel preko moje torbe skoro strgao nogu. Jadan, trčao je tako brzo kao pijetao bez glave, da se spotaknuo o moju torbu i skoro strgao nogu, razbio glavu ili ostao na mijestu mrtav... I sad sam JA kriva zato što svoje stvari ostavljam pokraj klupe, o da. Šta bi bilo da sam ja nekome strgala torbu (slučajno)? Čovječe, odmah bih završila kod razrednice, pedagogice, ravnateljice... Ma stvarno, toliko sam se iživcirala da ne mogu više niti pisat. Idem. Pusa od Andree...
Post je objavljen 11.01.2005. u 12:18 sati.