Rekao bih da mi je, od jutros, "dosta svega". Gledam pismo i nije mi jasno kako su ga propustili, zašto otvarali, čemu sve ovo. Napad preispitivanja smislenosti zbivanja; niti pismo niti optužba postoje, znam samo da ovo ne može biti istina. Još neki komadić osigurača me drži da ne puknem, na svaki pokret u sobi želim udarati po nekome. Ovoga trena znam i koga i zašto, ali prije petnaest minuta nije bilo znanja, samo želja. Nadam se da će kod recidiva želje biti prisutno i sadašnje znanje. Recidiv? Počeo sam koristiti prikladne izraze.
Nemam starih zapisa pri sebi. Čini mi se da mi je ovo prvi puta. Tu sam nekih tri mjeseca. 100 dana samokontrole. To će biti naziv ovoga čuda što ga pišem, shrpim li ga jednom i ... ne dodam li neku nulu u naslovu.
Post je objavljen 09.01.2005. u 06:50 sati.