Seminar je gotov. Skoro. Sad se mailam s frendicom da pogleda kaj sam napravila, pa onda ona meni šalje kaj je ona napravila i tak šesnaest puta do savršenog. Bit će dobro. Veselim se što ću se i toga riješiti. Nadam se samo da prezentacija neće biti suviše bolna. Popit ću si tri kave prije i biti beskrajno hiperaktivna. Samo da ih uspijemo nasmijati s nečim. I da nam ljudi ne zaspu na seminaru.
I hoću 5!
Sad me oke peku od buljenja u ekran.
Tako. Baš sam malo razmišljala (gle, čuda!). Imam osjećaj da ću se zaljubit. Inače ovo je moje doba godine kad si volim zakomplicirat život. Tak da imam kaj analizirat ostatak godine.
Opet sam pjesnički raspoložena. Jučer mi se desilo da sjedim pred televizorom i jednostavno mi dođe da počnem pisat. I ono, pokušam se skulirat, ali ne mogu. I kaj ću sad. Dignem se i odem napisat nešto. I onda to pročitam danas i ne mogu vjerovati.
Jel tko bio kad kod psihijatra? Ja bih baš htjela otić. Da me malo proanalizira. Ima kod mene "štofa" za analizu. Prvo bih htjela da mi objasni zašto sam samodestruktivna, a onda se beskranjo volim. I zašto stalno mijenjam raspoloženja. I zašto toliko vjerujem intuiciji, zašto živim na bazi osjećaja.
Zašto se zaljubljujem tako jako, zašto se odjednom bojim vezati za ljude?
Zašto si ne znam ostvariti neke tako jednostavne snove?
Svira mi Oliver... Magdalena. Jedna od najdražih pjesama.
Post je objavljen 06.01.2005. u 19:43 sati.