Prokletstvo. Koja fuckin grozna epizoda. Naime, oduvijek sam bila ponosna na svoj nos. mali je i u profilu savršen – was!!! Danas, kad smo, po već dobrom ustaljenom običaju bili vani dogodilo se nešto grozno. Sve je bilo super, kupili smo pizzu u pekari, pive u dućanu blabla…došli do Jaruna i zapričali se. Bacali smo neke filozofske teme od kojih se ja pokušavam izvuć izjavama da sam preglupa za takve razgovore. ‘Nikad to nemoj reć. Da si glupa jer nisi.’ Kaže mi ….a onda kad krenem pričat gluposti zadere se ‘daj šuti’. Oh well. No nije to poanta ove priče. Poanta je u tome da kad smo krenuli tračat bivšu od našeg zajedničkog frenda, da sam se ja zaklafrala i jednim lijevim krošeom, srušila limenku pive. Instinktivno (jer ipak je to bila Stella) smo se u isto vrijeme sagnuli. Glave smo podignuli u isto vrijeme i…o da…moj nos bio je pogođen nimalo mekanom lubanjom. Sada imam kvrgu iako smo je hladili preostalom limenkom i iako me svi uvjeravaju da se ništa ne vidi. Imam kvrgu na nosu!!! Izgledam poput grčkih profila - Aleksandar Veliki!
Pouka priče: ne tračaj ljude. Dovraga.
Onaj moj je na nogaću. Opet.
Moje prijateljice me ne vole više.
I feel lonely. Trebaju mi moje babe a one me izopćile L(((
Jedem štapiće – slane.
Post je objavljen 31.05.2004. u 22:55 sati.