kao i svaka normalna ženska osoba, a ja takva jesam unatoč sumnjama, odlučih i ja krenuti na dijetu. Onu mesnu, kada jedeš samo meso, a ne smiš kruh. Bolno. Nije da mi dijeta nije bila potrebna i prije, ali radije ću se odreknut linije nego spize, bar je to nekoć bio moj stav. Mislim da je to posve zdravorazumsko razmišljanje. Međutim, mada to ne ide u prilog mojoj novogodišnjoj odluci da ću biti debela i ružna, zanima me mogu li ja izdržati jedan takav naporan tretman. Prvi je dan, i već zajebah. Umisto natrena, u kafu stavih ni manje ni više nego tri žlice cukra. Neće me to pokolebati, ponosno stupam dalje. Razmišljam o upisu u teretanu, da, i to normalne cure rade, ali to je, kako rekoh tek u fazi razmišljanja i, što se tiče mene, može na tome i ostati. Mama se protivi teretani, kaže uzalud bacan novac. Dodaje, pošto već živim na 14 katu mogu svakodnevno gore - dole po nekoliko puta. Onda se ljudi pitaju na koga sam ja luda....
Post je objavljen 05.01.2005. u 14:52 sati.