Jučer sam mislila kako ću vam ispričati urnebesne događaje iz Bauhausa od prethodnog dana, i već sam si složila pričicu, ali pričekat će još malo. Jutros nešto kopam po kompu i iskompam ovu fotku. I sad vi meni recite što vidite u laticama… Eto, meni se nekako baš učinilo kao onaj trenutak u zoru kad je zrak još plavičast, a noć se odvaja od nadolazećeg jutra. Nda, kukac se opet probudio. I jedno pojašnjenje (odgovor na Nenekovo pitanje): kukca obično nosim u torbi, pa kako žene nikada u svojim torbama ne mogu naći ono što im treba, a pritom im ispadaju sve one stvari koje nitko ne bi niti trebao vidjeti, tako i meni ta moja buba iskoči baš onda kad joj se nimalo ne nadam.
Pa, dobro vam jutro… ili kako vam već paše (ovisno o dobi dana!)!
Plavo jutro
Škriputav zrak
Ostavlja
Zrnca vlage
Na usnama
Dok prelazim prstom
Hladnim dodirom
Razbuđujem lice
Ujutro
Dok još plavi mrak
Putuje mojom ulicom
Rašiva se zora
Od noći
I u tom trenutku
Nadolazeća svjetlost
Čini se najsjajnijom.
Post je objavljen 05.01.2005. u 08:52 sati.