...vreme ne voli heroje... uf ne bi smila ovo slusat a? ma dobro... ionako sam sasvim prazna... kod pred streljackim vodom u zoru... nepromenjena...dok metak putuje... ne strah nije prava reč kojom bi opisala kompletno stanje... ne ide mi se... bila bi luda da mi se ide (valjda?) a opet... htjela bi samo to prije sve to zavrsiti... vreme uvek uzme svoje... dvije godine su prosle ko za cas... ponekad se osjecam ko izvadjena iz zivota u te dvije godine, a opet toliko toga se desilo u tom razdoblju... razmisljala sam malo o prosloj godini... kad se sve zbroji i oduzme, jako dobra godina... iznenadjujuce dobra godina? ma ne... jednostavno dobra... do petog mjeseca odlicna.. onda nastupaju problemi, popraceni nekim drugim stvarima, tako da nisam stigla o njima ni da razmisljam...e to je lepo, sto uvijek uspijem nac neko drugo sranje u zivotu da mi odvuce misli :)... miholjsko leto...ajd... dakle, idem sutra u taj zagreb... ovaj put ni mama nece bit samnom... ajd, da posteno izguram jednu bitku, sama... nesto mi se cini da mogu to... postoji put koji namernike bira... uf zaglibicu nastavim li pisati... volem.... sve...budite dobri...
a Ti... pusa veeeelika, i da mi se stuca sutra navece! :) bit cu u mislima tamo, zar sumnjas.. :)
...