Vratio sam se iz Podravine ispunjene domaćim ajvarom, kulenom i čvarcima. Mislim da sam i nešto dobio na težini jer sam se kretao znatno manje nego obično, a družio se i ljudovao, između ostalih, sa Zlatkom, potpuno statičnim virovitičkim piscem i umirovljenim novinarem. Kad smo jedan dan išli zajedno obnoviti zalihu pića u obližnjoj robnoj kući, shvatili smo da treba preći čak tri relativno prometne ulice, što je za njegovu poslovičnu usporenost već predstavljalo temu za razmišljanje pa sam ga ostavio u obližnjoj birtiji, zaključili smo da je to racionalnije rješenje. On inače ne piše na computeru, vjeran je starom pisaćem stroju, jer na computeru, kako sam shvatio, kad pritisne jedno slovo, čitav red ispuni to jedno slovo i onda ga mora brisati, kompliciranje svakodnevice.
Odbrojavam dane, još malo pa će konačno i ovi praznici biti iza nas, za Božić sam na mobitel dobio dvadesetak čestitki, više nego ikad prije, što se više udaljavan od Boga, prijatelji mi žele više sreće, ima tu neke logike.
Post je objavljen 30.12.2004. u 17:57 sati.