Nekidan, pri povratku iz dućana, prolazim kraj novinskog kioska i gle čuda! Na svim naslovnicama neki grozni tetovirani tip, koji je slučajno pobijedio u groznom, besmislenom, zatupljujućem Big Brotheru i time neopisivo zadužio naciju, te zaslužuje da svi pričaju i pišu o njemu.
Zgražam se. I baš u tom momentu opazim susjedu Klopotec. Nakon razmjene pozdrava i lijepih želja, pitam je, reda radi, kako je? A ona razveže o silnoj sreći koja je obuzima i da se već dugo nije tako osjećala.
Opa! Stara se, izgleda, dobro provela.
"Proslavili ste Božić sa škvadrom iz Kluba penzionera?", pitam ljubazno.
"Ma kakvi. Baš su i oni neka škvadra za provod, s kokošima ideju spat..."
"Onda ste zacjelo kupili sebi veoma lijep Božićni poklon?"
"Mislila sam, ali ništ od toga. Delikventi su mi prošli tjedan maznuli tašku na tramvajskoj stanici, a nutra je bil geljdtašn, s celom božićnicom. Isti čas sam išla na policiju prijaviti..."
"I policajci su odmah uhvatili lopove, vratili vam novce i sad ste sretni?"
"Ne, nego su mi rekli da ko mi je kriv kaj nosim novce v taški? Umesto da ih zguram nekam na sigurno, na primer - u donji veš."
Kaže susjeda Klopotec i blaženo se smješka. Ne znam što bih pomislila? Ili se nasnifala ljepila ili joj je stariji, dobrodržeći policajac zorno pokazao kamo i kako valja sakriti novac?
"O, upoznali ste zanimljivog, iskusnog policajca, koji vam je pravio društvo za Božić?"
"Je, bil je jedan feš dečko, dosta mlad, tek je navršil šezdesetpet. Ali pokazalo se da nije za niš! Išli smo na kavicu i ja sam lepo počela pripovedati o svojoj familiji. Znate i sami kak je to zanimljiva priča, čuli ste je bar pedeset put. I kaj je bilo? Još nisam stigla ni do pradede, a policajac je opal s barskog stolca. Za ne poverovati, ali zaspal je. I kaj da delam s takvim? Rajše sam ostala sama doma. Zapraf, mislila sam navratiti do vas. Ali, onda sam ukopčala TV i nisam mogla prestati gledati Big Bradera, tak je bilo napeto...I sad sam sretna i presretna!"
"Da?"
"Da, zato kaj je Saša pobedil, a ja sam baš za njega glasala, zamislite!!!"
"O, čestitam!"
"Fala, fala, stvarno je zaslužil, tak je posebni..."
Uistinu, kad zrelo razmislim, nije taj Big Brother tako loša ideja. Zapravo, sasvim solidna emisija. A Saša je, mora se priznati, jedna nadasve simpatična i naočita pojava. Svojim nastupom na TV-u možda nije zadužio naciju, ali ipak je dao neki doprinos. Ako ništa drugo, spasio je mene i moju obitelj od pedesetprvog slušanja Sage o Klopotecima.
Lucy Fair, vaša dopisnica iz Zone sumraka
Post je objavljen 30.12.2004. u 14:16 sati.