Danas... dosadan dan, ali sam iscrpljena. Digla se u 8 ujutro samo zato da bi išla u zg kupiti si nove bedževe i koju prišivu. Čemu sve to? Da bi došla sa starcima do šoping centra i nakraju niti pomirisala na željena mjesta (ništa od bedževa, šmrc). Stara me nagovarala da si kupim sranja (npr. nove cipele, but I love my old one- converse), hm... A meni je bilo baš zanimljivo stajati pred dučanima i zijevati.
Ockej, forget it.
Ostatak dana mi se spavalo. Mrzim kad mi se spava, i sklopim oči, i onda mi svakave glupe misli idu po glavi, nema šanse da zaspim. A oči me bole. It is killing me... Nedostatak sna.. ili tak nešto, pokvari mi dan. A zapravo, možda bi mi bilo isto i da sam dosta spavala.
Ajde, znate onaj feeling kad vas nešto privlači, a istovremeno odbija? Ja znam, i živcira me. Imam glupe dileme, koje možda i nisu glupe, ali su dileme. Aaaaaaaw, what is the point? Pitam se zašto izbjegavam neke susrete, i to kad bi mi najviše trebali. Otkažem dogovor dečku, pa frendici, pa sestri, i ostanem doma sama. Okej, maby I im loving it... Kadkad nije loše biti sam, sa svojim mislima. I dok te istovremeno takav osjećaj ispunjava, nešto ti fali. A, fuck it. I onda nisam čudna...
Evo, ništa posebnog danas, osim par uobičajenih misli.
Budući da me još pere šoping groznica moje stare, evo pjeme koje meni više znači:
čitav život u patikama gazim
ne zanimaju me cipele niti moda.
baš me briga što drugi govore
mrzim šminkere i dugokose mangupe.
jer mi smo novi val,
mi smo novi vaaaal...
svi me ogovaraju i govore da nemam para
da živim ja život svoj bez ikakvoga dara.
možda ja ću obut ove noći stare trule patike,
neke stvari zamjenile su sve.
jer mi smo novi val,
mi smo novi vaaaaaaaal...
Post je objavljen 29.12.2004. u 20:17 sati.