Ne javljaj se, pusti, neka zvoni...
Ne brini, bićemo opet veliki i stvarni. Sutra ćemo biti odrasli i jaki.
Napravila sam mirise koji golicaju. Napravila sam boje koje greju.
Napravila sam prozore kroz koje vidiš vesele snove.
Podji sa mnom daleko od danas i sutra.
Podji sa mnom u naše izmišljeno sada.
Staviću na noge čarobne baletanke i plesaćemo, u svom ritmu.
Znaš da zagrljeni igramo najlepše, znaš da čujemo isti takt.
Ponećemo ranac pun čarolija i ubediću te da reč problem ne postoji.
Letećemo iznad grada narandžastim krilima.
Smejaćemo se kao da su nam zvončići u zubima.
Gledaj me očima punim poverenja i videćeš da umeš.
Ne treba ti strah ni vreme, jer večeras ja vodim.
Ne brini se, bićemo sutra pametni i jaki.
Zato večeras, hajde da budemo smešni i ludi.
Zato večeras, budimo nežni i naši.
Post je objavljen 25.12.2004. u 23:59 sati.