Eto to ja radim, čeak da umrem. Totalno mi se ne sviđa moj život i samo to čekam. Naravno usput ja ipak pokušavam živjeti što bolje mogu i biti sretniji što više ali to je ono, maltene za bacit. Nisam suicidalan samo zato jer sam znatiželjan da vidim kaj je sve moguće da se desi u mom životu i zato što ipak ima ljudi koji me vole pa eto radi njih ostajem živ. Oni su veći razlog nego znatiželja jer eto i ja volim njih i nikako nebih htio napraviti nešto da ih rastužim. Danas me zagrlila curka za koju nisam nikad mislio da bi mi to mogla napravit i koliko god da je pasalo, a i kratko trajalo, nisam htio ništa napravit. Ja sam totalno loš, moj mozak je krivo izrastao. Ne želim nekome zagorčati život, a znam da sam dovoljno sjeban da bih to mogao napraviti i fakat je teško donesti odluku da provedem ostatak života sam, ok ne sam ali bez komada, jer sam sjeban. Ne samo da njoj sjebem koncepciju nego da slučajno nebi i neke klince zajebo time da im ja budem stari. Jebiga znam da će netko misliti da serem ali tak se osjećam. Svaki put kad vidim komada i kada mi se nasmješi ili me pogleda fakat mi treba puno truda da se skuliram i izignoriram to. Oću li uspjeti neznam, trebao bi.
Post je objavljen 24.12.2004. u 12:07 sati.