Život je put sa bezbroj stanica.. velikih i malih..glavnih i sporednih. Mi imamo kartu vječnosti i na nama je da li ćemo je poništiti ili ne.. na nama je da li ćemo izaći na jednoj od stanica, zastati, udahnuti duboko i nastaviti put ili ćemo se samo voziti u nedogled dok ne stignemo na posljednju... Ja sam se odlučila sići na jednoj od sporednih stanica.. izgledalo mi je zanimljivo posmatrajući kroz prozor istine. Silazim , lagano... stepenicu po stepenicu, zastajkujem, udišem punim plućima, zatvaram oči....Vrijeme gubi značenje i ja se nalazim izgubljena u prostoru i vremenu.. plutam po površini beznađa... izgubljena sam ili jesam li?
Pročitala sam ovaj tekst davno na nekoj stranici…i napisala sam ga jer se baš poklapa s mojim razmišljanjima proteklih par dana…
Svi se vesele Božiću..ja ne znam šta je sa mnom..jesam li ja Grinch?? Nadam se, ne..
Danas sam išla van malo, ali bilo mi je hladno i dosadno i umorna sam bila pa sam otišla kući, onda mi je prestalo bit hladno pa sam šetala sam bezveze okolo još nekih pola sata.. dugo to nisam radila. sutra na polnoćku pa na rođendan (jeej) pa u subotu možda opet malo van… Sigurno, ne možda. Sljedeći tjedan na dva dana u Zg. Nova godina onda,… Sve lijepo izgleda zasad, nadam se da će i ostati tako.
Sad ću gledat neke filmove…a poslije ću opet nešto napisat..ako.
Post je objavljen 23.12.2004. u 21:56 sati.