Pa što da radim?Dobila sam puricu od svog bivšeg.Sad je gledam,piše na etiketi – mladi puran.Možda je i puran,ali meni više liči na žensku,onako očerupana, meka, malo plavkasta,samo ponegdje neka dlačica(perce),ko preskočeno depiliranje. Nema glavu, a vrat joj je zavinut i smješten u vlastitu unutrašnjost.I viri iznutra komad jetrice,valjda znam kako jetra izgleda.
Što da radim?Poklonjena je sa srcem,kaže mi bivši – ja sam je dobio,znaš da to ja ne znam speći,znam samo jesti već pečeno.Ti ispeci,pa me pozovi na ručak.
I uvali mi odmah i bocu crnog francuskog vina.Ja sam dobra duša.Ova je purica definitivno mrtva i ja s tim veze nemam.I neću je doma kremirati, odnijet ću je u pekaru i platiti 50 kuna za postupak stvaranja reš korice na pokojnici.
Idem kupiti mlince.Meni mlinci,mom bivšem purica.Da vino bolje klizi.
Post je objavljen 24.12.2004. u 09:39 sati.