Pregled posta

vrijeme za

hm. ogledam se. oduvijek sam volila hotele. potpuno.
(imam san da će jednom neko da zakoči kraj ceste skrene naglo i odvede me bez pitanja. u jeftini motel. s neonskom rasvjetom. usred ničeg. da si oduzimamo nevinost)
ovo je daleko od neonskog motela. čisto je uredno. bijelo. zadovoljna sam. dobre koncentracione logore grade ovih dana. to se zove napredak? neka bogme. malo me još muči zašto sam ovdje. ne vidim puno zajedničkih crta između mene i drugih....ups umalo rekoh gostiju, hihihi. logoraša. dakle. bitna je preciznost izražavanja. i ovako nam nije jasno. koncentracija drugovi. koncentracija. dakle. nije bitno zašto smo ovdje. bitno je da se noćas trči.

Jutros je livada bila puna krvavih tijela. Teško mi je da procjenim postotak. Šanse za preživljavanje. Brzo su ih počistili- Vidjela sam ih tek nakratko. Morala sam da pijem vode. Često noću moram da ustajem da pijem vode...ili piškim. Pogotovo kad sanjan. Da, prije toga sam sanjala....KONCENTRACIJA. Koliko je bilo mrtvih? Šansa? 50%? Ima li veze ako trčim brzo. Ja ne trčim prebrzo...ne mogu sad da paničarim. Polako. Udahni. Pakuj. Ništa ne može da se uradi.

priča se. one koji pretrče deportiraju na Novi Zeland. u luci su veliki trajekti. to bi bilo tako romantično...kao Kate da plovim...pa da stojim na pramcu.... koncentriraj se! noćas se trči.