nema nis na tv.. sve kaj bi moglo bit pametno ima neke love scene koje ja nemrem gledat.
i tak, gledam si ja jerry-a i mislim si kakav idiotizam..
tema je "my mom stole my man"
i naravno.. nije da je mam spavala s kcerkinim deckom..nego sa sinovim.. nebi bilo zabavno da sin nije peder :D
zasto je to mama napravila.. da bi napravila od isna musko! ona njega odgaja vec dvajst godina i mali je placipicka..
pa eto.. posevila se sa sinovim deckom, koji je btw stariji od sina jedno 10-15 godina i to je to...
sin je musko :D
i na to sve jos upada lover od mame i naravno nemre vjerovat da je to napravila..
jebeni amerikanci.. fakat im nikad nije dosadno u zivotu..
eto.. jerry mi je pomogao da vidim da ima vecih debila od mene..
ma kurac je pomogao..
jos uvijek ne mogu vjerovat da je kraj jednoj nedovrenoj prici.. i ne kontam kaj se ja zalim kad sam u braku..
idiotizam...
no ja jednostavno nemogu ne dat sansu svom braku..
da sam ja ziher da ja svog muza ne volim bilo bi puno lakse..
ne bih imala problema kud cu s tim emocijama..
moj muz i ja smo sad odvojeni...
zamolila sam ga da me pusi da budem solo par dana dok se ne sredim..
mislim da ce mi trebat puno vise od par dana..
ja se zelim potrudit jer vjerujem da ima smisla..
i da.. rekla sam mu da sam ga prevarila..
nisam bas tolka kucka da presutim i onda da trazim od njega da me pusti solo..
voli me previse..i zato mi to dopusta.. i ja znam da ja njega volim.. ne toliko kolko prije..
al ga volim i zelim se jebeno potrudit da budemo sretni..
a ovaj drugi..on mora otic iz mog zivota..
meni bi bilo lakse da pokusamo ostat prijatelji, no znam da previse trazim..
i znam da me mrzi sad.. i da je razocaran i povrjeden..
no ja nisam mogla lagat..
nisam mogla doc k njemu ako mu se ne mogu posvetit i dat 100%
dal je to greska??
ja mislim da nije.. mislim da sam bila i preiskrena..
jebemu.. zivot mora ic dalje..
zivjet cu, prezivjet cu.. i on ce..
i ako je stavarno ono sto osjecamo jedno za drugog toliko jako i pravo...
bit cemo zajedno..
ako nece bit prekasno..
u zadnjem razgovoru mu to nisam htjela govorit jer mislim da bi mu opet dala nadu.. i to bi ga opet povuklo natrag, na pocetak..
a to ne zelim..
ne zelim da provodi dane razmisljajuci o meni
zelim da bude sretan
i ako ja shvatim da moj brak stvarno nije ono sto bi trebao bit..
iskreno, ne znam dal bi ga mogla nazvat i to mu rec..
sada momentalno mi se cini da je kraj..
i ne vidim dalje..
znam da se moram posvetit braku i ne razmisljat o njemu..
pokusavam i nejde mi..
na neke male trenutke uspijem..al skroz kratko..
i tesko je jako..
ne zalim sto sam ga upoznala i sto sam podjelila s njim lijepe trenutke, a i one tuzne..
jedino sto mi je zao sto mu ne mogu sada pruzit ono sto zeli..
sto ga ne mogu usrecit..
sto sam mu napravila kaos od zivota..
al kad sam sigurna da ne bi mogla..
onda je bolje da ni ne pokusavam..
bilo bi jos teze da sam pobjegla iz svog sadasnjeg zivota i da nisam nista rijesila.. vukla bi sa sobom proslost, a on to nebi mogao podnjet..
i da.. dobila sam savjeta i savjeta..
najlakse je dat savjet..
nitko tko nije bio u toj situaciji to ne moze shvatit..
isto tako ja ne mogu shvatit njega u nekim stvarima, a pokusavam..
niti on mene..
jebeni zivot... jebene odluke..
ponekad bih stvarno voljela da mogu gazit pred sobom i da nemam osjecaja za druge bez obzira kolko im je stalo do mene..
al to tak nejde..
jednostavno nejde..
i ja to ne mogu promjenit.......
ovako bar znam da sam sposobna osjecat, bit sretna, bit tuzna...patit..
i ziva sam...
i sad mi ne preostaje nista osim bit jebeno jaka i koracat sigurno..
sretna sam sto jos uvijek mogu nakratko pobjec u svijet maste i malo se zadrzat tamo..
to me izvlaci..
i u tom mom kutku, mogu plakat koliko zelim.. mogu se smijat..mogu sve..
bez da me itko pita..A ZASTO?
Post je objavljen 28.05.2004. u 23:43 sati.