- Kolegica mi je poslala jedan od onih mailova koje obično kolege šalju jedni drugima da razbiju monotoniju uredskog posla... mail se zove "posvojite jadno siroće", i u trenutku pomisliš da je to jedan od onih kretenskih tipa... mala ta i ta ima tu i tu bolest pa ako pošaljete ovaj mail na tisuću adresa ona će ozdravit... bla, bla... ali onda otvorim mail i tamo 100 slika nabildanih tipova kojima bez ikakvih vidnih pomagala možeš izbrojat pločice, bicepse, tricepse i sl... kao... na njih bi se trebalo otkidat, bacat im se pred noge i molit ih da vam stavke svoju savršenu muškost u međunožje... a po mojem iskustvu to je sranje... naravno, svi ljudi nisu jednaki, pa to što izgledaju "savršeno" ne mora automatski značiti da su idioti... ali ja sam se nakako uvijek više palila na ono suprotno. Ne mislim sad na neke ekstreme, ali postoji ono nešto kada se dvoje prepoznaju... pogled, dodir... jebeno nešto što poveže dvoje ljudi. Meni se to nešto uglavnom događalo s onima koji ne spadaju u kategoriju ideala... a bili su mi najseksipilniji na svijetu. I to su osjetili. I to sam ja osjetila. Dakle, ovaj mail me natjerao na razmišljanje o tome što ljude zadovoljava. Mislim da u većini slučajeva privlačnost postoji kada osoba s druge strane ima neki nedostatak koji ga čini jebenim. Eto, toliko vremena sam imala da izrazim mišljenje, a sad natrag u monotoniju...
Post je objavljen 18.12.2004. u 14:25 sati.