danas sam bacio radio kroz prozor,
razbio se u tisuću komada,
na programu-ništa za mene,
samo reklame i dileme....
radio...ovo je tvoj kraj!
radio...bye bye bye!
radio...putuj u raj....
izašao sam iz kuće,
ljudi su se okretali za mnom,
svi su upirali prstom u mene,
ja sam NEPRILAGOĐEN
......
FILM
uuuuuuu,priča mog života...odbijanje prilagođavanja drugima i dok iz zvučnika trešti jura stublić i NEPRILAGOĐEN i baš se zamišljam kako idem niz ulicu i svi se okreću i čude...i svatim....MOJA SVAKODNEVICA...već mi je pun kurac SVIH!!!...jednostavno više ne jebem NIKOGA...zašto bi se ja ikome tribala prilagođavat,ako ćemo se već prilagođavat drugima a ne naprimjer oni meni...možda zato jer sam "drukčija"...neka svi idu u kurac,...ako san "neprilagođena" onda ću rađe tako ostat neko padat tako nisko i ponižavat se nekakvim "prilagođavanjem"....citirat ću jednu moju dragu prijateljicu jer ne znam koga ona u stvari citira pa ćemo reć da je njenih usta djelo:U MOM SVIJETU VRIJEDE MOJA PRAVILA i odsad ću živit prema tom citatu....i dosad sam ali sad se strogo toga držim...čupam pincetom sve dlake na jeziku(malo glupa rečenica...),želim reć da se neću ustrtavat reć svoje mišljenje i odjebat ostali svit...dano mi je to pravo i ja ću ga iskoristit koliko mogu...prava zlata vrijede i krvlju su ispisana...