Marketing
Vremenska prognoza
07:00h ujutru. "Danas vas očekuje sunčano vreme, bez padavina.."
Jutro joj je bilo omiljeni deo dana. Ustajala je sat vremena pre nego što bi pustila dnevne obaveze da joj se vrzmaju po glavi. Daleko od računara u tišini koju remeti samo cvrkut ptica i poneki automobil u daljini, sedela bi na terasi i gledala budjenje prozora preko puta. Komšinica levo, dole je sporo skidala veš sa žice. Ispred zgrade su se već videli užurbani roditelji sa decom. Komšija gore, desno je izlazio u potkošulji i protezao se ka suncu, pevajući. Volela je da posmatra ljude i njihov trenutak budjenja.
U zadnje vreme, pažnju joj je privlačio muškarac, ravno preko puta njene terase koji je svakog dana u isto vreme ispijao, već proslavljenu, jutarnju kafu i uživao u pogledu. Tada se nije osećala usamljenom. Imala je s kim dočekati jutro. Svako u svom zastakljenom kavezu okrenutom jedan ka drugom.
Zgrade su bile dovoljno udaljene da nije mogla da proceni koliko ima godina. Već se toliko navikla na njega da, kada bi kasnio, uplašila bi se da neće ni doći. Ništa nije znala ni kako izgleda, ni kakvu kafu pije, znala je samo da voli jutro.
Iz sanjarenja je probudilo zvono na vratima. Prvi pogled joj je odleteo ka njegovoj terasi. Razočarano je ustala, videvši da je on i dalje na svom mestu.
"Vreme je da prestanem da živim u mašti, svašta mi već pada na pamet." Poštar i gomila računa su joj remetili ritual. Ovog puta medju računima je bilo i pismo. "Ko nema moju e-mail adresu?" upitala se. U njemu je sitnim, lepim rukopisom bilo ispisano:
"Danas se očekuje hladno i umereno oblačno vreme. Vetar slab, severozapadni. Molim te ako ideš u šetnju pored reke, obuci se dobro." Nasmejala se poruci. Gledala je u komšiju. Znala je da joj je on to poslao. Bilo je i vreme da da neki znak da je primećuje.
Od tog dana svakog jutra joj je stizala vremenska prognoza ispisana dragim rukopisom. Rešila je da mu odgovori. Otišla je do njegove zgrade, našla je u spisku stanara ime vlasnika njenog omiljenog stana. Sada je imala novu zabavu, svakog jutra bi mu gledala pokrete kojima odlazi da otvori poštaru vrata. Bilo joj je krivo što mu ne može videti i izraz lica dok čita poruke. Ponekad bi to bila pesma, ponekad priča ili vic iz njene omiljene zbirke. Znala je da mu je prvi osmeh u danu izazivala ona.
Vremenom je sve češće mislila na njega. Čudilo je kako već nije tražio da se sretnu. Skupila je hrabrost i rešila da napravi prvi korak. Pozvala ga je telefonom.
"Halo.." Imao je topao, muževan glas. Uvek joj je bila bitna boja glasa kod muškarca.
"Dobro jutro.." Hrabro je započela razgovor. Pravio se da je zbunjen, kao da ne zna koja je to komšinica preko puta. Nije dozvolila da joj njegova igra poljulja samopouzdanje, prihvatio je da se sretnu pored reke.
Brzo se obukla, vodeći računa kakav će utisak ostaviti. Srećom, već je imala vremensku prognozu za taj dan. Osećala se kao tinejdžerka koja ide na svoj prvi sastanak. Kao da je cela zgrada odzvanjala od otkucaja njenog srca.
Ugledala ga je na šetalištu i ubrzala hod. Izgledao je bolje nego što je očekivala…
Nastaviće se…
Post je objavljen 15.12.2004. u 23:59 sati.