Jučerašnji dan mi je bio super. Najprije zove frajer iz jedne hrvatske zračne luke da direktor nemože skidati mail sa mobitelom. Riješim mu problem za 2 minute. Ulazi u sobu kolega koji je u firmi već 20 godina i ja mu govorin kako su mi do jaja te male stvari koje riješiš za 2 minute. Korisnik zadovoljan, ja zadovoljan. Složi se i on da mu puno više znači puno malih, dobrih stvari nego jedna velika. Zvoni fontele. U ministarstvu ne radi mail. Ajde ovo, ajde ono. Neće. OK, stižem. Nakon po ure čeprkanja po serverima mailovi opet rade. Još jedno zadovoljstvo. Super.
Idem doma. Cili hepi eto me sa svojima. Moran sa auton na servis. Moj mali pohabani, genijalni reno4, od prošlog servisa troši 20 litara??? Frend koji mi popravlja auto prošli put je uzeo 1500 kuna za servis. A cijeli auto vrijedi 3000!!! Gleda on unutra i kaže: Vidi ovdje ti kapa gorivo. Jebi se. Bio sam kod tebe prije 3 dana i nije mi kapalo nista, a nakon popravka kapa. Sredi on to i idemo u lokalnu birtiju di se svi iz kvarata nalazimo. Jedna bira, druga bira. Zove žena. Kad ćeš doći? Ma evo za 15 min. Zajeb. Povela se neka priča oko kompjutera i kaže ovaj isti mehaničar da mu se na serveru izredalo miljon ljudi i da mu nemogu srediti da mu to radi. A sutra mora imati neke račune iz PC-a i da je u kurcu bez toga i da nezna šta će. Evo ja ću ti srediti. Nazovem ženu da idem zaraditi nešto para i da ću kasniti. Odemo tamo i dočekaju me 486ice sa po pola kile prašine u svakoj. Daj ovaj disk u ovu mašinu, daj grafičku u ovu. Spoji mrežu. Pali. Radi. On sretan ko malo dite. Koliko para? pita on. Ovako, ovo ti je 5 glavi, ali bez garancije. Ovo ti je sve na klimavim nogama i sutra može crknuti. Ako oćeš da to bude kako treba doći ću ti jedan dan i srediti cijelu mrežu. To će te koštati 2 soma. Ne, ne. -kaže. Evo ti 500. Glavno da meni sada radi. 500 kn za pola sata posla. Nije loše. Lagana zadovoljština me pere jer sam mu uzeo lovu. Došla maca na vratanca. Ionako me odere svaki put na servisu. Ajmo opet u birtiju. Svi se čude kako sam frajeru uzeo 500 kn za tren. Mene ne jebe lova koliko činjenica da su se na toj mreži izredali toliki informatičari i da to nisu sredili. Onda došao Kokolo i za 30 min to sredio i uzeo 5 glavi. Super se osjećam. Ajmo još partiju bele. E i to sam naučio igrati u Zagrebu. Idem doma. Draga je ljuta jer se ne javljam na moby. Jebiga srećo, nisam ga čuo.
Zaključak.Dan je bio pravi muški dan. Odlično obavljen posao, automehaničarska radionica, miris benzina, muško društvo u birtiji, pivo, sređen auto, partija bele i na kraju 5 glavi u džepu. Dablogda ih bilo još ovakvih. Htio sam ovaj post napisati sinoć, ali sam odustao jer je ono čto sma pisaoi sližilo na ovoo.
Post je objavljen 15.12.2004. u 11:56 sati.