Je, znan da ćete mi ponovit koji put ovu besidu iz naslova, i moran priznat da ste deboto u pravu ... DVA MISECA se nisan udostojija napisat njanci beside. Baš san prasac! Ali, ovi put san jema još jedan razlog za napisat koju: ovi na slici, mirita da ga meknen ovod, jerbo je 11. 12. napunija sedan banki, i dočeka je da tišči u rukan prvu unuku. To je ka moj pape. I dobro je proša. Sad će mi opet niko spomenit onu besidu iz naslova :-)
Ali nikad nije kasno, je li :-)
Nije baš lipa ura za pisanje (šest i dvadesetipet) a i ovo već treći put pišen jerbo stalno pritisnen krivi botun.
Još malo pa triba poć na posal ... mala Vinka, fala na pitanju, dobro napreduje, ka ča se i vidi na sliki, prišišala je deset kili i jema tri puta više zubići od mene (mislin na vlastite!). Upravo je dobila svoju porciju mlika i opet zakunjala na boci ... blaženo dite (kucan oba glavu, to ka u drvo!) još uvik spava po cilu noć, neka bi jednome od moji prijatelji bilo drago da me budi po noći ka i njega njegov ranitelj!
Dvanaesti je misec, ali nima posla ka prije ... slabo, jedva! Još malo pa Božić, prvi sa mojon Vinkon. Kako mi sve brzo prolazi ... a pari mi se da san jučer po Splitu ita petarde po šahtama od kanalizacije, tako da sve pantagane odonda vuču traume iz djetinjstva.
Eto, dosta je za ovi put ... valjda ću se sitit još šta napisat ove godine:-)
Post je objavljen 14.12.2004. u 06:36 sati.