Geografija-Drzava se nalazi na istoimenom ostrvu,u skupu Velikih Antila u Karipskom moru.Juzni deo ostrva zauzimaju
ravnice uz obalu,dok prema severu reljef postaje planinski.Klima je tropska,sa prosecnim temperaturama od 24'c do 28'c.
Povremeno je izlozena tropskim ciklonima.Stanovnistvo se najvise bavi rudarstvom i poljoprivredom(hehe).Glavni grad je
Kingston a veca mesta Montego Bay,May Pen,Spanish town...Sluzbeni jezik je engleski.Novac u opticaju je jamajcanski
dolar.
Istorija-Evropljani su Jamajku otkrili za vreme drugog Kolumbovog putovanja u Ameriku(1503).Posle zauzimanja ostrva
Spanci su surovom eksploatacijom iskorenili starosedeoce(narod Arawak).Umesto njih su zbog rada na plantazama dovedeni
crnacki robovi iz Afrike.Engleska je sredinom 17.veka zauzela Jamajku i proterala Spance.U planine je tada otisao odredjen broj
robova koji su sve do kraja 18.veka pruzali otpor Englezima.Ti robovi(Maroon) imali su podrsku Spanije,ali su Englezi ipak
osujetili pokusaj ponovnog preuzimanja ostrva.
Copy-paste najvaznijih dogadjanja
Velika Britanija je 1807. zabranila trgovinu robovima, a nakon velikog ustanka robova(1831.) morala je da ukine i
samo ropstvo(1833.godine).Oktobra 1865. godine izbija ustanak crnackog stanovnistva (Morant Bay Rebelition), koji su kolonijalne
vlasti pod guvernerom Edward Eyer-om surovo ugusile, a vodju ustanika G. W. Gordona obesile. Podstaknute ustankom, britanske
vlasti sprovode niz reformi, a 1866. Jamajka dobija status krunske kolonije.1933. Velika Britanija je primorana da dopusti rad
politickih stranaka. 1943. uvedeno je biracko pravo, 1944. Jamajka je na osnovu ustavne reforme dobila autonomnu Skupstinu,
a 1953. i autonomnu vladu. 6. Avgusta 1962. Jamajka je postala nezavisna drzava, clanica Komonvelta.na parlamentarnim izborima
pobedjuje A. Bustamente sa Laburistickom Strankom Jamajke (JLP). Laburisti ostaju na vlasti sve do 1972, kada vladu ponovo formira
Manley. Menley-a su u izbornoj kampanji podrzavali i poznati rege umetnici, kao sto su Bob Marley i Max Romeo. Menley je svojom
politikom "demokratskog socijalizma" dosta ucinio za Jamajku. Uspeo je da znatno poveca broj pismenih ljudi,da ozivi ekonomiju
i smanji zavisnost Jamajke od uvoza hrane i goriva. Proglasio je nezavisnost u hladnom ratu i podrzao Fidela Kastra na Kubi.
Medju prvima je osudio vladavinu aparthejda u Juznoj Africi.Vlada SAD i CIA su podrzavale lidera opozicione JLP, Edward Seaga,
koji se koristio organizovanim kriminalom da bi odbio glasace od Manley-a. 1976. eskalacija nasilja dovodi do uvodjenja ratnog
stanja.U to vreme je i pokusan atentat na Bob Marlija, za sta je osumnicena CIA. Posle 1977. Manley je primoran da prihvati pomoc
Medjunarodnog Monetarnog Fonda (IMF), sto dovodi do propadanja privrede Jamajke.1980. JLP dobija izbore i ozloglaseni Seaga
preuzima vlast. Sada i PNP pocinje da koristi bande u politickoj borbi, kaja sve vise prerasta u borbu oko kontrole narko kartela.
1989. Manley ponovo biva izabran, sada kao slobodan kandidat, ali zbog osiromasenog budzeta i borbe u zemlji ne uspeva puno da promeni.
Jamajkom danas upravlja premijer Patterson iz PNP-a, ali multinacionalne kompanije kontrolisu ekonomiju. Politicari su izgubili
kontrolu nad budzetom, a vojska i policija, iza maske demokratije postavljaju sopstvena pravila...
Post je objavljen 13.12.2004. u 15:56 sati.