Progutati tabletu, mislim, ne moze biti jednostavnije. Ali, sa ovom spodobom nista nije jednostavno. Najjednostavnije i najnormalnije stvari postanu upravo obrnute. Iskomplicirane do kraja. Uzmes tabletu, frknes je u usta, popijes nesto i gotovo. Mislim, nema neke filozofije. Kratko i jasno. No, kao osoba kojoj kompliciranje ide od ruke, nema kratkog i jasnog sa mnom. Jedna od fobijetina mi je gusenje, tj ne-imanje zraka. Zato mrzim vodu, plivanje, ronjenje te sve popratne aktivnosti u vezi vode. Za mene se nikako ne moze reci da se osjecam kao riba u vodi. Zato mi je tlaka ici na more jer sve sto postignem je samo da glupo buljim u vodu 2 tjedna. Mislim, zabavno do jaja.
No, dobro, na stranu digresije takve vrste, vracam se na ono bitno (a bitnog u ovom tekstu ima sve u 16). Tablete. Kapsule. Strava! Ne znam kako ce ici kada jos vise pometuzalemim u buducnosti: kako li cu se samo lijeciti, boze me sacuvaj?! Niti ne znam kada je pocelo, samo znam da je pocelo sa onim brasnavim starim Andolima; pa je islo preko Aspirina; Kafetina; Analgina; pa sve do Sumameda i ostalih antibiotika, bili oni u ‘prasnom’ ili kapsulskom izdanju (molim farmaceute da mi ne zamjere moje predivno, znanstveno-profesionalno opisivanje tableta). Ove ‘prasnjave’ tablete mi se jednostavno zapiknu na pola grla i ni makac. Sto vise pijem, to sve manje idu, moja panika raste, a grlo se obrnuto-proporcionalno suzava. Fantasticna nuspojava takve situacije koje obozavam je da se onda tableta vec malko pocinje topiti, dakle, dobivam blazeno-gorki ukus u ustima, sto, isto tako, jako volim. Da ne duljim, cijela situacija dobije epilog u manijakalnom davljenju te iskasljavanju vec gorespomenute tablete, te sveopceg cirkusa koji nastane, ukljucujuci zgrazanje najblizih kojima nikako nije jasno da ne mogu sprovesti taj cin do kraja. “Kako to da ne mozes progutati tako malu (je, shatro malu, nisu normalni) tableticu?” Ili “Ma daaaaj, kaj sad tu izvodis/izigravas?” O je, obozavam ovakve izjave od mojih: naprosto mi tako spontano dodje da ih odmah sve izgrlim, izljubim i kazem im kako ih sve skupa tako jako volim!! Problematika se rjesava ovako: uzmes dvije male zlicice: sa jednom razdrobis tabletu, prah sakupis u drugu, malo nalijes soka u zlicicu sa prahom i to progutas. What the hell, gorko u pm, ali efikasno. Rjesenje broj dva: prije par godina kupih nesto zvano pill crusher. Malo, okruglo, plasticno: ubacis tabletu u to, stavis poklopac koji je hrapav, zavrtis poklopac par puta i dobijes prah. Apsolutno savrseno. I potrebno. Nosim ga sa sobom u Rvacku za ove praznike. Zlu ne trebalo. Ovaj EZ-Swallow je upravo moj model: ljubav mog zivota, my baby, my life saver, mwah, mwah (prestat cu bulaznit jer ovo vec pocinje liciti na govor Gwyneth Paltrow na dodjeli Oscara).
Kapsule: ista fora, samo na drugi nacin. Kao, kapsule su anatomski oblikovane za lakse gutanje, pa glatke su i te fore. Ma je, nemaju pojma. Kapsula ima tendenciju da, umjesto okomito, pocne kliziti vodoravno, u grlo. Dakle, poput zeljeznicke brklje ti se upikne u disnik i ni makac. Ocaj zivi, odmah poludim kad mi se to desi. Tom problemu doskocim tako da otvorim kapsulu, izvadim prah, stavim ga u malu zlicicu, suhoga ga polizem (a fino onako gorak, ma mljac) i popijem 100 litara vode odjedanput. Zasto bi moglo biti jednostavno kada moze biti tako savrseno komplicirano?
Post je objavljen 11.12.2004. u 16:42 sati.