Marketing
Crvena sveska II
Kada joj je rekao šta želi, osetila je olakšanje i radost.. Poželela je da odleprša negde daleko i utopi se u toplim mirisima detinjstva. Nakon puno godina opet je htela doći na vrata stare kuće. Sela je u auto i odvezla se baš tamo.
Pričala je majci o njemu. Očekivala je osmeh.
"Uvek nadješ nekoga koga ne možeš imati. O čemu se tu radi, plašiš se?"
"Upravo ti pričam da hoće da ostavi sve i bude sa mnom."
"Sve je to moja greška"
"Mama, znaš da sam ti to davno oprostila. Znaš da to nije tako strašno, dešava se."
"Tada si govorila isto, da je sve u redu."
"Šta je s tobom, umesto da mi poželiš sreću ti mi pričaš o tome?"
"Draga, ne budi patetična. Nikada ta ljubav neće biti čista, uvek će imati ožiljke. Zamisli šta bi bilo da sam imala malo više strpljenja. Možda sam trebala da mu pokažem kako da me voli. Možda, da nisam bežala, nego suočila se. Možda, da nisam izabrala ono što mi je samo godilo u tom trenutku ... Možda, ova sveska ne bi ni postojala.."
Bledo je gledala u dobro poznate korice svih svojih neuspeha.
"Mislila sam da sam je bacila" mucala je.
"Ako možeš da se nosiš sa ovim a da i dalje tvrdiš da je to najčistije osećanje, onda ti čestitam. Nema dana da me ne progoni..."
"Zbog čega se sve desilo?"
"Zbog strasti, draga. Tada sam verovala da je sve onako kako mi se dopada. Desilo se zbog žudnje koja je isto nakon godinu dana zajedničkog života, nestala. Samo, ovog puta sam znala kako da je opet probudim. Možda, da sam ranije umela..."
...
Sedela je pored puta. Čuo se samo zvuk automobila. Mnogo toga se dogodilo za jedan dan. Gledala je u požutele stranice starog dnevnika, ispisane dečijim rukopisom:
"Porodica, kako je to lepa reč.... Razvode se. Misle da ja ništa ne razumem. ... Ne znam s kim ću provesti Božić. Više ne voli tatu. Zašto? On je tako dobar prema njoj... Možda sam ja kriva..." Progonile su je reči deteta koje je davno odgurnula. Nije ga želela, bilo je previše nesrećno.
"Svi hoće da izigravaju autoritet. Više i ne znam gde je moj dom. Svi su mi tate i mame. U stvari baš ih briga. Kažu možeš ovde ako se prilagodiš, idi onde ali se prilagodi..."
Godinama je pisala o stvarima koje su je bolele a bilo ih je mnogo. Nikada ranije nije pročitala svoju crvenu svesku. Samo bi ostavila tugu i listala nove strane. Prvi put je poželela da zagrli devojčicu, za koju je mislila da je zaboravila i ubedi je da će sve biti lepo.
Misli su se opet vratile na njega. Bolelo je koliko joj je bio potreban u tom trenu. Sada više ništa nije imalo i sve je imalo smisla. Slike su opet letele, preplitale se i rugale.
Ne zna kako se dovezla do kuće. Probudio je njegov šapat. Bila je u odeći od prethodnog dana. Čula je odvrnutu slavinu i osetila miris tople kupke koju joj je spremao. Nasmešila mu se:
"Dodji, lezi pored mene.."
Nastaviće se...
Post je objavljen 08.12.2004. u 23:59 sati.