Zadnjih dana vrijeme je teško.
Kad zamiriše na zimu, tražim više topline. Teško zaspim, teško se budim, vrtim se u krug. Previše sam sa sobom, predobro se poznajem. Prezimit ću, proći će. Ali preslagujem zadnjih dana nagomilane stvari, i čini mi se, još im nisam našla prikladno mjesto za odlaganje, ne znam zašto mi vremenom sitnice postaju sve dragocjenije... dolazi s godinama? Nekad mi se čini, godina sam u nekim prilikama skupila više nego što ih imam, ima nešto što me prisiljava da budem dijete da ne moram biti stara. Možda nasumično biram stvari koje vrijedi pospremiti na vitrinu u red primjeraka s kojih ću jednom sa zadovoljstvom brisati prašinu, ali otkad sam sama, ne bunim se puno protiv svojih odluka, prilično sam u konsenzusu da više ne treba u svemu tražiti logiku.
Moram priznati neke stvari. Ne zbog tebe, meni su važne. Ti ćeš se praviti da ih ne čuješ jer tebi ili nisu važne ili ne želiš da budu, ili misliš da je tako najbolje. Što možda i je, priznajem da si sa racionaliziranjem jači od mene, makar se trudim dobiti i tu diplomu.
Dakle, neke stvari nisam rekla. Reći ću ih da mirnije spavam, puna sam svega kao rijeka poslije 40 dana kiša, ako ne kažem, prelit će se, šteta bit će veća nego što bi trebala biti.
1. Ja sam sentimentalna krava.
2. Otjeraj me. Daj mig i ja pakujem koferčiće na drugu planetu