Aa, prođe još jedan radni dan. Vrime je za poć doma. Pakiran stvari i iden na tramvaj. Na tramvajskoj stanici milijun ljudi. Tramvaja nema već 10 minuta. A nazva san ženu prije nego sam krenuo da sitižen i ona je stavila nešto za izist da se peče. Jebenti tramvaj. Iza mene prolazi pretrpani zetov bus. Ahhhaaa. Znači da je negdi generalni zajeb i da su već i busevi počeli voziti. Od četrdesetak ljudi na stanici nas par krenemo prema autobusnoj stanici jer smo shvatili što se događa. Nije mi jasno što oni ostali imaju u glavi. Treba li biti strašno inteligentan da skužiš da tramvaji ne voze kad vidiš pretrpani bus na relaciji kojom busevi ne voze. Ili strašno glup da to neskužiš i ostaneš ko papak čekati Godota. Dok sam ja došao do busne stanice, bus je davno otišao. Stojimo na stanici jedan dečko i ja. Vidin ja da on nešto motira autu iz suprotnog smjera.
- Ej, momak, jeli to netko došao po tebe? - pitan
- Je, zval sem prijatela da me otpela jer tramvaji ne voze. Sad sam peške od avtobusnog do tu došel.
- Možete li me pribacit priko mosta do 14-estice da nečekan 100 godina novi bus.
- Ma može buraz. Nema frke.
Upadamo u auto i drž nedaj, uspostavi se da idu u moj kvart.
Za 5 minuta sam bio doma.
Upadan u kuću, a pizza spremna i vruća. Tempirano na minut.
Da ga nisam pitao mogu li me prebaciti, još bi stajao na jebenos busnoj i čekao prevoz, a vi ovo nebi čitali jer se ovaj događaj nebi ni dogodio.
Ako ne tražiš, nećeš dobiti.
Post je objavljen 06.12.2004. u 19:24 sati.