Dobila sam posljednjih nekoliko mjeseci dva kilograma na vagi, što me može baciti u laganu depresiju, ali za sada joj se odupirem. Problem je u tome kaj ne znam kaj bih mogla poduzeti, a kukanje se ne isplati jer od njega sam samo gladnija a moji okružitelji se čude, o čem ja to, kad nisam debela. Pa i nisam, to je točno. Ali mogla bih postati, to želim spriječiti.
A dijete ne podnosim. Za vježbanje sam lijena. Barem za sada, pa mi je jedino preostalo da ovaj dio kolača podijelim s vama.
Sveti Nikola zna moje stavove o oblim guzama, pa mi je odlučio uskratiti čokoladu ove godine. Čudim se sve cijeli dan. Pretražila sam svaku čizmicu i sve do jedne čarape. Ali ni čokolade ni bombončića.
Nešto posve šesto. Ne jede se. Konačno je netko shvatio kako mi može pomoći da ostvarim svoje želje. Dugoročno. Tako da mi uskrati one male, kratkoročne. Čokloadne, prstooblizivačke, najmnjamačke. Dakle, nema čokolade, ali ni okruglog dupeta. Malo ne dobiješ, a puno gubiš. No, point ove priče je da je gubitak - dobitak.
Nadam se samo da će sveta Kata ostvariti predviđanja pučkog meteorologa. I da će će zatrpat moja vrata snijegom. Pa ću na sanjkanje. I razne druge sniježne aktivnosti. Naravno, sljedeće godine, jer ovogodišnja Kata bila pa prošla od snijega ništa. Barem ne ozbiljnoga. Tako se nadam da ću dakle barem 2005. oko njenog spomendana na sanjkanje. Da guza bude još više fit. Bez viška dekagrama. Čvrsta taman kol`ko su neki kaj se kuže u te stvari proračunali da treba bit...
Post je objavljen 06.12.2004. u 16:49 sati.