Hrčeš dok spavaš.Ne mogu spavati zbog tebe, ali ti zato radim stvari zbog kojih se onako smijuljim dok se protežeš uz prvu kavu.Gledam te, tu gužvu od dlačica u nosu kako se migolji dok dišeš.I onda, isti taj nos kako negoduje kada te škakljam po gornjoj usni.Okrećeš se na bok, ljuto mi okrećeš leđa.Pa što...ni ti meni ne daš spavati.Otkrivam te polako, uvijek spavaš u boksericama.Zar se bojiš da ću biti zločesta dok ne paziš na mene?Spuštam ih lagano, tek toliko da mogu uvući ruku.Prst po prst.Stisnem se skroz uz tebe.Čujem kako mrmljaš nešto kroz frktaje.Ujutro ćeš me opet pitati čemu taj osmijeh.Nalaktit ću se na stol i mudro šutjeti.Što ne znaš, ne boli.
Post je objavljen 06.12.2004. u 11:01 sati.