Čitavu jednu policu imam ispunjenu knjigama o pobuni šezdesetih i sedamdesetih godina u Njemačkoj. Pune su slika mladih zadojenih idejama o slobodi, oslobođenju i samoostvarenju. Te snove smo i mi nešto mlađi pokušavali snivati na ovim jebenim balkanskim prostorima, zbog, između ostalog, eksperimenta s "komunom", izgubio sam i godinu na faksu. Dugo mi je kao jedina uspomena na vrijeme pobune ostala brada. Sad pokušavam na drukčije načine demonstrirati nekonformizam, no baš mi i ne ide. Što bi rekao pokojni Duško Radović "na meni se vidi da sam se mučio, a po onome što sam ostvario, ne vidi se zašto sam se mučio."
Post je objavljen 04.12.2004. u 14:35 sati.