Petak je. Sidi u studiju. Spava joj se za poludit i jedva čeka petu uru da može konačno doma poć leć. Sad je lagano već prošlo četiri i još malo pa je gotova.
Tjedan je bija za požizit naporan, večerašnji gost u studiju još naporniji i sama se pita koji vrag njoj sve ovo triba. Doduše, najgore joj pada ta ćakula do ure po ponoći. Posli je ionako sav pristojan svit poša spat, a ovi ča su budni negdi vanka banče. Do neke tri ure izmišlja toplu vodu i popunjava bijedu o' programa vlastitim nebulozama u eteru. Uostalom, ko da će je iko noramalan čut? Ko sluša radio u ovo doba? Eeeeeee, oko 3-4 ure stvar malo živne, pijani mornari se vraćaju polako u svoje brloge pa zna bit zanimjivo kad je kakva ekipa uvati gnjavurit. Prošlu setimanu joj je neki slastičar posla tortu jerbo je kmečala kako je gladna i kako će usahnit o' muke. Al', narafski, pizda o tehničara, potpomognut dobron vojon još pokojeg reportera, uvalija joj kontakt program pa joj činidu gricule jerbo jidu ispri nje (s onu stranu ponistre), a njoj ne daju da izađe iz studija. Dočepala se jedne fete na jedvite jade. A ko zna bi li joj i to ostalo (jerbo su se u međuvrimenu baš svi budni noćni vridnici nakotili!) da nije jopet počela mjaukat u mikrofon.
E, a malo pri pet, par minuti prije odjave programa, uvik pročita štagod poezije. Onako, za svoj gušt. U dnevnin terminima ne može ovako sebi udovojavat pa si, u ove gluve ure, uvik ispuni i kakovu glazbenu/literarnu/ostalu žeju.
Bliži se finito amici. Ovi u tehnici se već navika, spremija je neku laganu pozadinu, podesija jeku da sve lipje zvuči i pušta je da gušta. Te pismice se niko ne javja komentirat. Nije jude ni voja, a i takvo je vrime došlo; mi smo, kako velidu ovi naresli, prozna dženerejšn.
Zazvoni telifun. Tehničar u čudu viče da se javija neki frajer komentirat pismicu. Iznenađenja nikad dosta, kolektivno zaključismo.
Aj, daj ga vamo.
Ni sama ne zna ča bi očekivala. Niko joj se dosad nije javija kako bi komentira ovi duševni kutak.
Aj, još jednon pročitaj, on će.
Šta, istu?, čudi se ona.
Ma može istu, može i neku drugu, jopet on.
[zbunj], neće ona.
Ajde, mala, taman si stala kad mi je malo falilo da svršin, uzbuđen je opet.