§ I.1 Filolog se postaje paklenim treningom. Trening je u tome da nalaziš greške. Najčešće svoje (dok si student), a još bolje --- i slađe --- tuđe.
§ I.1.a Tako je filologija i nastala: prozebli fratri u negrijanim samostanima u srednjem vijeku prepisivali su nekakve latinske kupusare koje nisu kužili bože tebe, i mislili su samo kad će ručak da se napiju onoga cvičeka pa da se malo zgriju. Hiljadu godina poslije njih dođu filolozi i s užitkom istrijebe sve greške koje su fratri napravili. Reverse engineering.
§ I.2 Kad si već mukotrpno stekao sposobnost nalaženja grešaka, teško je odoljeti i ne nalaziti ih svuda oko sebe (zajedno s treningom grešaka ide i trening čitanja, pa su filolozi kompulzivni čitači. Znate li vi koliko sam ja u životu flašica sa začinima pročito?). To "svuda" uključuje, jasno, i žive ljude.
§ I.3 Kad si već našao grešku, teško je odoljeti i ne turiti je grešniku pod nos (za posebno otrovno guštanje u tome postoji čak i terminus technicus: odium philologicum).
§ II. Ali k vragu ne radi to!
Zbog takvih su sklonosti filolozi sinonim za specifičnu kombinaciju autoritarnosti i bedastoće. Vidi Amarcord