Danas sam doruckovala zemljicu sa medom. Mljac. Bila je bez putra ali sta sad. Tragedija je samo u tome da je to jedino sto sam danas jela, a popila sam vec 4 litre caja. Dragi se guti sa nekim cokoladnim delicijama. Vikala sam na njega da je hulja i gad, da kak mi se moze presetavati tu sa tim mirisom kaj lebdi oko njega. Samo me cudno pogledao jer nije odmah ukapirao. Jadnicak. Em ti gladovanje, a inace mogu ne jesti dan dva bez problema. Sad ludujem jer mi je klopa zabranjena, kak smo mi smijesni ljudi. Dosao je Luka sa prakse, gladan ko vuk i ravno pravac kuhinja. Zali se cujem ga kak mrmlja sebi u bradu, kak nema nis skuhanog. Rekoh, dragi moj danas se snadji kako znas i umijes ja danas ne kuham, nema sanse. Najveca moja danasnja zrtva se svodi na hranjenje pikavaca, tu klopu ionako izbjegavam kusati.
Pljuga je sto cetri sata prije pregleda moram popiti nekakvu otopinu i to 2 litre koje pak pijem u toku dva sata, sto ce reci da s obzirom da sam narucena za 8 ujutro, moram poceti piti u 2 u jutro, a kad cu spavati molim lijepo. Dovragaibestraga. Znala sam da ce to biti jedna duga i tuzna noc ali pokusati cu je oplemeniti citanjem blogova svih onih do kojih nikad ne stignem. Svako zlo za neko dobro.
Post je objavljen 02.12.2004. u 18:23 sati.