Znas ono kad imas pokvaren zub, i znas da ga moras izvaditi, ali nekako ne mozes. Zna i zubar da zub mora van, ali mu te zao, pa sudjeluje u tvojoj samoobmani da ce sve biti u redu.
Priznas zubaru da te zub boli, boli te dok jedes, boli te dok pijes, boli te dok samo sjedis i razmisljas.
Ali ti je nekako bas drag taj zub, i bas ga eto ne bi htjela izvaditi. I zubar i ti se dogovorite da zub ostane. Napravite mu plombu, ocistite ga, zub na kratko prestane boljeti, i izgleda potpuno zdrav. Izgleda savrseno. Ali nije. Pokvaren je i gnjije.
Zubaru je u biti svejedno, zub nije njegov, a tebi je draze da je zub ovakav nego da ga nemas. Ali znas da ce opet poceti boljeti. Evo vec pocinje. I znas da ces jednom morati poslat sve u tripickematerine i iscupati ga van, koliko god ti to bilo mucno, i koliko god ti kasnije falio..
Znas to?
I to je to.
Steta sto mora ostati rupa medju zubima.
Steta sto ne mozes izlijeciti zub samo snagom volje.
Trebala sam cesce prati zube.
Post je objavljen 01.12.2004. u 19:56 sati.