Idem nočas lagano doma. Bara u noćnoj, ja kod kume na belotu. Natočil se malo. Kišica rominja. Svetla u sumaglici. Idem trgom. A duša mi onak malo zaigra. Od kume. Pive. Skorog Božića. Pogledam gore u veliki bor, lepi bor, novogodišnji. Možda je i jela. Fučkaj ga. Podignem glavu još više i PLJAS nosom u asfalt.. Neki je mulec metnul drvenu letvu prek trga! Bolnih koljena pogledam malo bolje - pa to je letva do letve! Okvirili letvama dio trga. Nisu označili. Nisu upozorili. Kolko je ljudi naletilo biciklom? Kolko se dece popiknulo? Kolko je nevinih išlo doma od kume u 3 sata ujutro? Pa kaj onda ak sam si malo cugnul? Zato mi trebaju poplitali noge?
I tak uz pasmater i slično odem ljutito doma.
Ujutro, vidim u novinama kaj je na stvari: to su poletvali okvir za novo klizalište. Ali isto tak nisu označili letve da ljudi obilaze, da si ne razbijaju noseve.
Kad sam pročital ko je organizator klizališta (Labazan-gradski turizam), tko je donator klizališta (Marinac-Podravka), na čijem se trgu montira klizalište (najlepši trg na svetu - Mršić), kome su podmetnuli te letve (KC.BLOG-u) - stvari su došle na mesto.
I tak sam ja prvi otvoril, kriv i dužan, prosinačko klizalište.
Moram reči, radi pravde, da jedva čekam da se odskližem. Nisam klizal od legendarnih hokeja na Bašči. A i deca buju procvala.
Petica za ideju. Donatrostvo. Ali svakak pasmater šlamperaju.
Post je objavljen 03.12.2004. u 11:55 sati.