Iako su ovi momci vrlo žestoki u svemu što rade,ipak se nitko nije nadao da će pune ruke
posla imati i hitna. A počelo je uobičajeno,podilom ekipa;bili:Teo,Jure,Đani,Poštar, a za plave:
Bili,Duka,Dario,Mrki. Prve sekunde utakmice,prvi kontakt s balunom...i umisto početnog
udarca,zaplesao je Dario na parketu,vinuo se u ariju i dočeka se bradom na taj isti (parket).
Nesebično se taj sportski velikan podmetnuo umisto svojih drugova,očistio lokvu vode umisto
njih,oproba čvrstinu parketa ka opomenu da ne bi neko drugi nastrada. Parket je bio čvršči
od njegove brade koja je dobila pet punata u hitnoj. Nije taj čovik ni zaplaka,niti jednom
gestom nije da do znanja da ga boli i onako obliven krvlju,uputio je zadnje riči svojim srk-
ovcima; ja sam najeba,vi se sad čuvajte. I zaista tu crnu točku se obilazilo,i utakmica je bila
nastavljena,ali pod utjecajem tog hrabrog čina. Srk-trkovska požrtvovnost nema granica.
Šta je,tu je,utakmica je nastavljena 3 protiv 3;bili su imali zamjenu,ali odigralo se na velikom
terenu. Tek se na 4:4 utakmica prilomila zbog kobnih grešaka plavih. I zato im je Poštar
ubacio još dva-tri laka komada.Konačni rezultat 8:5. Ali nije bilo velikog slavlja,ni tuge,već
tišina. Gesta plemenitog suigrača,pomaknute brade je te večeri govorila više od tisuću riči.
Utakmica:
Bili.......8
Plavi.....5
Post je objavljen 29.11.2004. u 10:16 sati.