i udišem ti vrat, ruke, dah.
Ne žurim,
opuštam se u tu dugu predigru daha,
tog najpromiskuitetnijeg od svih mi ljubavnika
onog koji je prije sekundu bio u tebi
sad je u meni.
I ima li tome kraja?
Ne, dok ima daha.
Post je objavljen 27.11.2004. u 23:12 sati.