Subota ujutro. Zagebačka špica. Nisam sto godina bila u gradu…nije se ništa značajno promijenilo osim…. STAVILI SU NAM BOR NA TRG !!! Naravno da sam cijeli proces popratila oduševljenim urlikanjem uz nekolicinu djece. Baš me nekako razveselilo.
Dan je počeo sunčano a onda se smračilo. I meni se smračilo pred očima kad sam ugledala cijenu prelijepih Dieselovih čizama…poprilično puno (950kn)…a tako su divne.
Ali ne. ne smijem popustiti ‘davanju’ na rate jer mi samo još to treba. I tako smo A. i ja stajale pred izlogom, gulile pečeno kestenje i divile se kompletu S. Rykiel. Cijena – prava sitnica. Pečeno kestenje u subotnje jutro…nedostaju mi ti dani, te idilične situacije. Da ih je bar više…
Ide mi se u Beč za božić. Nije ni skupo ali uopće nemam niti za put a kamoli za GAP, H&M, Zaru, Mango i ostale ‘poslastice’.
Šetala sam od trga do doma, razmišljala o nemogućim scenarijima tipa ‘što bi bilo kad bi bilo’, promatrala ljude koji su prolazili.
‘Krašotice’, čaj i Grishamov ‘Kako preskočiti božić’– još jedna idila. Upuštam se u nju kao u novu avanturu, kao u novi život – da zaboravim onaj stari.
Mekano, toplo….tako valjda izgleda kraj…
Post je objavljen 27.11.2004. u 16:01 sati.