Zašto grizete nokte.
Zašto neurozno cupkate pred vratima.
Pa šta sad što me nema nekoliko dana.
Sve je O.K
Radim.
Da zaradim.
Pa potrošim.
Jerbo novac je zakon.
A to znam jer sam neki dan imao u rukama snopić eura debljine rubikove kocke.
I bilo mi je nekako milo oko srca.
Skoro sam se rastalio od miline.
Dobro je prošlo, mogao sam postat slitina.
Ili legura.
S druge strane postao sam podozriv, nepovjerljiv.
Gledao sam iza ramena tko me slijedi.
Osvrtao se.
Svi su mi bili sumnjivi.
[My precious...]
Neće mi te nitko oteti, moj snopiću.
Jerbo nisam ni ja tebe nikom oteo.
Oteto je prokleto.
Nisam jamio.
Niti posudio uz naznaku kad vratiš vratiš.
[nije Joe te sreće]
Nisu mi pare pale s neba.
Niti mi ih je itko poklonio.
Svaku ću vratit s dobrim kamatama.
I preplatit ako treba.
[a trebat će]
Na muci se poznaju junaci.
A neki se baš nisu poznali.
Lažni osmjeh iz ledenog srca.
Neki su ljudi gnjide kad je riječ o parama.
I kao takvi, ne mogu ti biti prijatelji.
Jer obrnut će svaku kunu sto puta.
I slagat i zajebat ako treba.
Samo da budu u plusu.
Da zarade tu jebenu kunu.
[My precious...]
Jopet, uvidilo se da ima i onih koji će glavom kroza zid za tebe.
Iako se radi o obitelj...
[bok tata, bok mama, bok punica bok punac...]
...to me čini sretnim.
Pa živahno mašem repom sa širokim osmjehom na licu.
I namigujem prolaznicima.
Da di ste, šta ima...?
Kako i ne bi.
Znam da ima dobrih ljudi.
I to me saznanje ispunjava blagošću.
Milo mi je u srcu.
Pa veselo skakućem gradom sa svojim snopićem pod miškom.
No s podozrenjem pratim sumnjiva lica oko sebe.
Nitko mi te neće uzeti.
[My precious...]
Barem dok ne dođe prva rata kredita.
P.S. (epilog)
Khhmmm... dobar dan jestel vi Džo...
Jesam, pa šta...
Mi smo iz banke, došli smo po snopić.
Ne mere.
Daj.
Ne dam.
Daj.
[tup, tup... bum, kraš, cangr... brum... kabum...]
Dobro je Atife, imam snopić.
Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee........!!!!!! MAJ PREŠSSS...